Blog

8. maja 2017.

Osteopenija i osteoporoza

Šta je osteopenija?

Osteopenija je stanje koje prethodi osteoporozi. Kod osteopenije gustina kostiju je niža od normalne gustine ali ne toliko niska da bi se okarakterisala kao osteoporoza. Osteopenija nema simptoma. Otkriva se isključivo merenjem gustine kostiju (denzitometrija).

Zašto se osteopenija javlja?

Prilikom starenja kosti postaju tanje. Svi ljudi gube koštanu masu nakon 30. godine života. Jednostavno, postojeća koštana masa se brže apsorbuje u telu nego što nastaje nova. Kost gubi minerale, masu i strukturu i na taj način postaje tanka i porozna. Kod nekih ljudi osteopenija nije nastala gubitkom koštane mase  već urodjeno imaju nižu gustinu kostiju. Osim starenja postoje i određena stanja, tretmani i procesi koji mogu izazvati osteopeniju:

  • Odredjeni metabolički poremećaji koja ne dozvoljavaju telu da iskoristi ishranom unete potrebne minerale i vitamine
  • Poremećaji u ishrani ( nedovoljan unos vitamina i minerala)
  • Korišćenje steroida
  • Hemioterapija
  • Izlaganje radijaciji

Karakteristično je da su žene sklonije da dobiju osteopeniju i osteoporozu. To se objašnjava time što se kod  žena brže gubi koštana masa, zbog hormonskih promena koje nastaju u menopauzi.

Neće sve osobe kod kojih je utvrđena osteopenija, po pravilu, dobiti i osteoporozu. Svakako, rizik postoji i iz tog  razloga je  potrebno reagovati na vreme. Osteopenija je stanje ali ne i oboljenje. U tom stadijumu, moguće je preduzeti izvesne korake kako bi se sprečila pojava osteoporoze:

  • redovna fizička aktivnost
  • održavanje zdrave telesne težine
  • dovoljan unos kalcijuma i vitamina D
  • prestanak pušenja

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je, za razliku od osteopenije, ozbiljno oboljenje. Može se reči da je to podmukla bolest jer nastaje bez izraženih simptoma a njena pojava bitno urušava kvalitet života.

Kod osteoporoze gubitak koštane mase je veći, kosti su vrlo porozne i lako lomljive. Rizik od preloma kosti je veliki i  kod najmanjih  fizičkih napora i fizičkih kontakta. Uglavnom stradaju kukovi ( osteoporoza kuka) i podlaktice. Simptomi  najčešće izostanu te se ona otkrije, uglavnom nakon nekog preloma. Kod manjeg broja ljudi javljaju se određeni simptomi, koji vrlo često bivaju pomešani sa npr. artritisom i iz tog razloga izostane poseta lekaru:

  • šetajući bolovi u leđima ( uglavnom izraženi u uspravnom položaju tela a nestaju kada osoba legne)
  • povijeno držanje
  • smanjenje telesne visine osobe sa vremenom

Faktori rizika

Veliki broj faktora može uticati da li će se razviti osteoporoza, počevši od pola, starosti, rase, životnog stila, zdravstvenih stanja i tretmana.

  • nepromenjivi faktori rizika
  • pol – žene su sklonije osteoporozi u odnosu na muškarce
  • starost – što je osoba starija, veća je šansa da se osteoporoza razvije
  • rasa – najveći rizik je zastupljen kod pripadnika bele rase i osoba Azijatskog porekla
  • porodična istorija- ukoliko je u porodici bilo osoba obolelih od osteoporoze

( roditelji, sestre, braća ) veći je rizik za nastanak iste

  • Veličina tela- osobe koje imaju manja tela, po pravilu imaju i manju koštanu masu te je rizik veći

Osim navedenih faktora, postoje faktori rizika na koje možemo uticati:

  1. hormoni kao faktori rizika- osteoporoza je češća kod ljudi koji imaju višak ili manjak odrđenih hormona u organizmu. Snižen nivo polnih hormona ima tendenciju da slabi kosti. Smanjen nivo estrogena kod žena u menopauzi jer jedan od najznačajnijih faktora za razvijanje osteoporoze. Takođe, smanjen nivo testosterona kod muškaraca predstavlja faktor rizika. Samim tim, tretmani koji utiču na smanjenje koncentracije ovih hormona predstavljaju faktor rizika

( poput tretmana za kancer prostate-jer se snižava nivo testosterona kao i tretman za kancer dojke jer se snižava nivo estrogena). Takođe, hiperfunkcija štitaste žlezde važi za faktor rizika za dobijanje osteoporoze. Osteoporoza se, takođe,  dovodi u vezu sa prekomernom funkcijom nadbubrežne i paratiroidne žlezde.

  1. faktori vezani za ishranu– nizak unos kalcijuma u organizam doprinosi smanjenju gustine kostiju, kao i razni poremećaji u ishrani, neuhranjenost i ograničen unos hrane
  2. upotreba steroida i drugih lekova– dugotrajna upotreba kortikosteroida ometa proces obnavljanja kosti
  3. zdravstvena stanja– uočeno je da je rizik od osteoporoze veći ukoliko osoba boluje od celijakije, inflamatorne bolesti creva, gastroezofagealnog refluksa, reumatoidnog artritisa, lupusa, i dr.
  4. loše životne navike – stacionarni način života tj. prekomerno sedenje i nedovoljno fizičke aktivnosti predstavljaju bitne rizike za dobijanje osteoporoze. Takođe, prekomerno unošenje alkohola u organizam, kao i upotreba duvana doprinose slabljenju kostiju.

Radi blagovremnog otkrivanja poroznih promena na kostima potrebno je uraditi denzitometriju (merenje gustine kostiju ) i određene laboratorijske pretrage, koje ukazuju na eventualne promene a to su:

  • 25-OH vitamin D3
  • 1,25- dihidroksi vitamin D
  • Jonizovani Ca
  • PTH (parathormon)
  • Osteokalcin
  • DPD (deoksipiridinol)
  • ALP (alkalna fosfataza)
  • Beta-CrossLaps
  • Estradiol kod žena a testosteron kod muškaraca

Ipak, najbolje od svega navedenog je blagovremena preventiva. Promeniti životne navike a to znači  više fizičke aktivnoti, optimalan unos potrebnih nutritijenata, svakodnevno izlaganje Sunčevim zracima  kako bi se stvorilo dovoljno vitamina D, ne konzumirati alkohol i gazirana pića u većim količinama kao i prestanak pušenja.

Za više informacija obratite se Vašem lekaru

Aktuelno ,
About biodiag