Analiza urina

ANALIZA URINAŠTA JE URIN ?

Urin je proizvod lučenja bubrega kojim organizam izbacuje iz sebe krajnje proizvode metabolizma , nepotrebne supstance ili supstance u višku. Urin zdravih osoba je bistra tečnost, žute boje i specifičnog mirisa.

ANALIZA URINA

Analiza urina tj. pregled mokraće predstavlja rutinsku i jednu od najčešćih laboratorijskih analiza. Dobijeni rezultati nam daju korisne informacije o celokupnom stanju organizma, dakle, koristi se kao skrining test prilikom rutinskih kontrola ili pak za praćenje određenih zdravstvenih stanja poput infekcija urogenitalnog trakta, bolesti bubrega, jetre, dijabetesa. Kada kažemo analiza urina misli se na opšti pregled urina sa sedimentom, koji obuhvata standardne laboratorijske testove.

ŠTA JE OPŠTI PREGLED URINA?

Opšti pregled urina obuhvata:

Fizički pregled urina
Semikvantitativni hemijski pregled urina
Mikroskopski pregled sedimenta

Fizički pregled urina obuhvata:

Fizički pregled urinaIzgled urina

normalan nalaz je bistar urin. Ukoliko je urin zamućen to može biti posledica prisustva soli, sluzi i dr. elemenata ili posledica zapaljenskog procesa

Fizički pregled urinaBoja urina

normalan nalaz je žuta boja, od svetlo žute do tamno žute. Boja zavisi od unete količine tečnosti, koncentrovaniji urini su tamnije obojeni. Boja urina se menja kod akutnih stanja ( febrilnost, dijareja, povraćanje ), kod stanja koje prati povišeni bilirubin u krvi urin je tamnosmeđe boje a kod stanja kod kojih imamo kravarenje u urogenitalnom traktu boja urina može biti crvena i tada kažemo da je u pitanju hematurija (prisustvo krvi u mokraći)

Fizički pregled urinapH vrednost urina

normalne vrednosti su između 4,6 i 8,0 pH jedinica, dakle normalan nalaz je kiseo do blagobazan urin. Prosečna pH vrednost zdravih osoba je 6,0 pH jedinica. pH vrednost zavisi od hrane koje unosimo. Tako, osobe koje pretežno koriste meso i proteine u ishrani imaju kiseli nalaz urina jer prilikom razgradnje proteina fosfor i sumpor grade fosfornu i sumpornu kiselinu i izlučuju se u obliku kiselih soli, fosfata i sulfata. Kod osoba čija se ishrana zasniva na pretežno biljnim proizvodima (vegetarijanci npr.) se sreću bazne vrednosti urina tj. alkalna sredina, koja potiče od ugljene kiseline koja se izlučuje u obliku karbonata. Izrazito bazan urin može biti posledica nepravilnog čuvanja urina. Duže stajanje urina na sobnoj temperaturi dovodi do hemijske reakcije pretvaranja uree u amonijak, pod dejstvom bakterija a za posledicu ima povećanje pH vrednosti urina. Zato je veoma bitan pravilan transport i čuvanje uzorka urina. Takođe, alkalan urin može ukazivati na urinarnu infekciju.

Fizički pregled urinaSpecifična težina urina (relativna gustina)

normalan nalaz je žuta boja, od svetlo žute do tamno žute. Boja zavisi od unete količine tečnosti, koncentrovaniji urini su tamnije obojeni. Boja urina se menja kod akutnih stanja (febrilnost, dijareja, povraćanje), kod stanja koje prati povišeni bilirubin u krvi urin je tamnosmeđe boje a kod stanja kod kojih imamo kravarenje u urogenitalnom traktu boja urina može biti crvena i tada kažemo da je u pitanju hematurija (prisustvo krvi u mokraći)

Semikvantitativni hemijski pregled urina

podrazumeva detektovanje prisustva određenih suspstanci koje ne bi trebalo da budu prisutne u urinu zdravih osoba ili onih čije se prisustvo drugačije ne može dokazati. U tu svrhu koriste se test trake, uglavnom multiple reagens trake (za više supstnaci na jednoj traci) koje se zasnivaju na suvoj hemiji a koje imaju dobru osetljivost i specifičnost. Na ovaj način detektuje se prisustvo sledećih supstanci:

Proteini

normalno je negativan nalaz, pozitivni proteini se mogu javiti u trudnoći, kod povećane fizičke aktivnosti a mogu biti posledica i zapaljenskog procesa ukoliko su prisutni i neki drugi indikatori upale

Glukoza

normalan je negativan nalaz, pozitivan se sreće ukoliko je glukoza u serumu viša od 10 mmol/l što uglavnom ukazuje na Diabetes mellitus (dijabetes)

Ketonska tela (aceton, acetoacetat)

normalan nalaz je negativan, ketoni nastaju razgradnjom masti i masnih kiselina u trenutku kada je organizam deficitaran ugljenim hidratima jer se na taj način organizam snabdeva potrebnom energijom . Pozitivan nalaz se sreće kod visokoproteinskih restriktivnih dijeta, naporne fizičke aktivnosti, dugotrajnije febrilnosti a najčešće kod dijabetičara (što ukazuje na neadekvatnu terapiju)

Askorbinska kiselina (vitamin C)

može biti i pozitivan i negativan, višak vitamina C se putem urina izlučuje iz organizma. Pozitivan nalaz nije patološki. Veoma je bitan za interpretaciju rezultata jer pozitivan vitamin C u urinu može ometati neke hemijske reakcije (npr. određivanje glukoze i hemoglobinu u urinu)

Bilirubin

normalno negativan nalaz. Bilirubin je žućkasti pigment koji nastaje razgradnjom hemoglobina u jetri a iz jetre prelazi u žuč a iz žuči u tanko crevo. Pozitivan nalaz bilirubina u urinu se sreće kod pacijenata sa oboljenjem jetre ili žučnih puteva

Urobilinogen

normalno se nalazi u urinu do 0.2 mg/dl.. Urobilinogen nastaje iz bilirubina u crevima. Povišena koncentracija robilinogena se javlja usled oboljenja jetre ili stanja koja su praćena pojačanom razgradnjom crvenih krvnih zrnaca (eritrocita)

Nitriti

normalno negativan nalaz. Pozitivni nitriti u urinu ukazuju na akutnu urinarnu infekciju. Ipak, moguće je da nalaz nitrita bude negativan a da pacijent ima urinarnu infekciju. To se dešava kada su prisutne bakterije koje nemaju sposobnost da pretvaraju nitrate u nitrite

Hemoglobin

normalno negativan nalaz. Prisustvo hemoglobina u urinu je posledica prisustva krvi u urinu tj. hematurije. Ukoliko je krvarenje nevidljivo golim okom i vidljivo tek mikroskopskim pregledom govorimo o mikrohematuriji a ukoliko je krvarenje obilno o makrohematuriji. Obilno krvarenje menja boju urina iz žute u crvenu

Mikroskopski pregled sedimenta

obuhvata organizovani (biološki) i neorganizovani (hemijski) sediment. Organizovani deo sedimenta čine krvne ćelije (leukociti i eritrociti), epitelne ćelije, cilindri i sve ostale forme (gljivice, spermatozoidi, bakterije i dr.). Neorganski deo sedimenta čine kristali ili amorfni depoziti raznih jedinjenja. Iz navedenog se lako može zaključiti da je organizovani deo sedimenta daleko značajniji od hemijskog

Eritrociti

normalno je da se ne nalaze u urinu ili da ih ima u malom broju (1-2 eritrocita po vidnom polju pri velikom uvećanju ). Povećan broj eritrocita u urinu ukazuje na krvarenje-hematuriju, koja može poticati iz bilo kog dela urotrakta. Eritrociti mogu biti sveži ili smežurani. Sveži eritrociti mogu biti posledica prisustva mokraćnog kamenca ili peska dok su smežurani uglavnom pokazatelji preležane infekcije ili nekog hroničnog oboljenja bubrega. Eritrocite u urinu možemo naći i kod pacijenata koji se izlažu teškim fizičkim aktivnostima ili pak kod onih kod koji su doživeli neku povredu

Leukociti

kao normalan nalaz se smatra do 5 leukocita po vidnom polju (uvećanje 400 x). Povišen broj leukocita ili pozitivan nalaz na leukocitnu esterazu ukazuje na prisustvo zapaljenskog procesa. Kod urinarnih infekcija je povećan broj leukocita propraćen i prisustvom bakterija u sedimentu i to je pokazatelj da je potrebno uraditi i bakteriološki pregled urina tj. urinokulturu

Epitelne ćelije

mogu biti pločaste i okrugle. Potiču od sluzokože urotrakta, prekrivaju ceo urinarni i genitalni trakt i nemaju klinički značaj. Normalno se nalaze u sedimentu u malom broju jer se sluzokoža konstantno ljušti i izlučuju se u urin

Cilindri

su forme koje se nastaju u lumenu bubrežnih žlezda homogenizacijom proteina. Dakle, ovi koagulisani proteini se uglavnom javljaju u slučajevima gde je prisutna proteinurija ( povišeni proteini u urinu ). Ipak , kod nekih stanja mogu se javiti hijalini cilindri kod zdravih osoba a to su slučajevi kada je osoba izložena pojačanoj fizičkoj aktivnosti ili usled dehidratacije. Osim pomenutih hijalinih cilindara postoje i ćelijski, granulirani i voštani cilindri. Ove vrste predstavljaju indikatore patoloških stanja

Bakterije

urin nije sterilna tečnost te je logično da se malo bakterija može naći u urinu. Rezultat se izdaje kao retke/malo/dosta/masa bakterija. Druga dva stepena ( dosta i masa) ukazuju na urinarnu infekciju. Treba naglasiti da je veoma bitno uzeti uzorak urina valjano, kako ne bi prilikom pregleda sedimenta našli povišen broj bakterija čije prisustvo je zapravo posledica kontaminacije uzorka prilikom mokrenja (spira se saprofitna flora sa sluzokože)

Gljivice

normalno se ne nalaze u sedimentu urina. Ukoliko ih ima to je indikator gljivične infekcije

Spermatozoidi

ne nalaze se u normalnom nalazu. Kod starijih muškaraca se mogu naći i u tom slučaju govore o oštećenju prostate

Hemijski deo sedimenta jeste od manjeg značaja od organskog dela ali nam takođe daje informacije o opštem stanju organizma.

Kristali i soli

postoje kristali koje je normalno naći u sedimentu urina i njih delimo na kisele i alkalne normalne kristale. U kisele spadaju amorfni urati, kristali mokraćne kiseline, kiseli urati kalcijum oksalat i dr. U normalne alakalne spadaju amorfni fosfati, tripl fosfat, kalcijum karbonat, kalcijum fosfat i dr. Kod patoloških stanja javljaju se kristali holesterola, tirozina, bilirubina, leucina, cistina i dr.

Sluz ili mukus

nema veći klinički značaj

Kako bi rezultati analize urina bili validni i korisni potrebno je da se ispoštuje svaki korak preanalitičke faze kao i sama analitička faza tj. laboratorijski rad stručnog osoblja. Stručno osoblje laboratorije je u obavezi da informiše pacijenta o pravilnom uzimanju uzorka urina za analizu. Dakle, za analizu urina treba pripremiti prvi jutarnji urin (srednji mlaz urina ), nakon jutarnje toalete genitalija, u sterilnoj bočici. Veoma je bitno da se uzorak dostavi u laboratoriju najkasnije u roku od dva sata od trenutka mokrenja a do tada čuvati uzorak urina na hladnom (frižider). Tokom menstrualnog ciklusa se ne vrši uzorkovanje urina.