Hemostaza – Koagulacija

Šta je vreme krvarenja i zašto se radi ?

Vreme krvarenja je jedna vrsta orijentacionog testa u proceni hemostaze, a predstavlja vreme koje protekne od momenta povrede sitnog krvnog suda do prestanka isticanja krvi. Rezultat tj. izmereno vreme se izražava u sec (sekundama). Zavisi od stanja zidova krvnih sudova kao i od broja i funkcije krvnih pločica (trombocita). Za određivanje vremena krvarenja uglavnom se danas koristi metoda po Djuku a normalne vrednosti vremena krvarenja se kreću 60-180 sec.

Šta je vreme koagulacije i zašto se radi ?

Vreme koagulacije je vrsta testa kojom se procenjuje potrebno vreme za stvaranje krvnog ugruška tj. aktivaciju procesa koagulacije.Predstavlja vreme od momenta uzimanja krvi do momenta njenog zgrušavanja i zavisi od svih faza koagulacije krvi. Izmereno vreme se izražava u sec (sekundama). Normalne vrednosti vremena krvarenja se kreću 240-600 sec.

(PT) Protrombinsko vreme

Protrombin je glikoprotein koji se sintetiše i skladišti u jetri. Naziva se i drugi faktor koagulacije (FII).

Šta je apTT?

(aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme)

Određivanje apTT-a predstavlja skrining test unutrašnjeg puta koagulacije.

Šta je fibrinogen?

Fibrinogen je je protein krvne plazme koji se proizvodi u jetri.

Šta je koagulacija?

Koagulacija tj. hemostaza je fiziološki proces kojim se zaustavlja krvarenje na mestu povrede krvnog suda i predstavlja kompleksni mehanizam u kojem učestvuju: trombociti, krvni sudovi i plazmatski proteini. Svi činioci ovog procesa su neaktivni i aktiviraju se samo po potrebi, kaskadnim mehanizmom. Po kaskadnoj teoriji postoje tri puta koagulacije:

  • spoljašnji
  • unutrašnji
  • zajednički
Koagulaciona kaskada

Čitav proces se odvija u četiri faze:

  • Vaskularna faza
  • Trombocitna faza
  • Faza koagulacije krvi
  • Fibrinoliza

Sve se odigrava u cilju zaustavljanja krvarenja i stvaranje krvnog ugruška. Nastali krvni ugrušak se nalazi samo na mestu povrede krvnog suda i ne širi se na okolinu a to je regulisano inhibitornim faktorima, od kojih je najznačajniji Antotrombin III.

Kod zdravih ljudi postoji ravnoteža između prokoagulantnih i antikoagulantnih činioca hemostaze i pod normalnim okolnostima, ovaj sistem je uravnotežen u korist antikoagulacije. Ukoliko je pojačana funkcija koagulacionih faktora to ima za posledicu pojavu tromboze a nedostatak istih pojavu hemoragijskog poremećaja. Kombinovani poremećaj (nekih faktora ima manje a nekih više ) dovodi do trombo-hemoragijskog poremećaja.

Laboratorijski testovi koji služe za proveru koagulacionog statusa su:
– testovi primarne hemostaze (broj trombocita, periferni razmaz krvi, vreme
krvarenja i koagulacije)
– screening testovi za proveru koagualacionog statusa/poremećaja koagulacije (PT,
aptt, TT, fibrinogen)
– specijalni testovi koji su indikovani na osnovu rezultata screening testova (faktori
koagulacije, inhibitori koagulacije kao testovi koji otkrivaju poremećaje fibrinolize)

Hemostaza referentne vrednosti

Analiza
Jedinica Referentni opseg
Vreme krvarenja sec 60 - 180
Vreme koagulacije sec 240 - 600
Protrombinsko vreme (PT)
ZDRAVE OSOBE
% 70 - 120
INR 0.70 - 1,30
Protrombinsko vreme (PT)
ZA PACIJENTE NA ORALNOJ ANTIKOAGULANTNOJ TERAPIJI
% 18 - 42
INR 2,00 - 4,50
Fibrinogen g/l 1,80 – 4,50
apTT sec 25,0 – 38,0