011/3393000
011/3392000
060/3392004
Gundulićev venac 5, Beograd
Šta je vreme krvarenja i zašto se radi ?
Vreme krvarenja je jedna vrsta orijentacionog testa u proceni hemostaze, a predstavlja vreme koje protekne od momenta povrede sitnog krvnog suda do prestanka isticanja krvi. Rezultat tj. izmereno vreme se izražava u sec (sekundama). Zavisi od stanja zidova krvnih sudova kao i od broja i funkcije krvnih pločica (trombocita). Za određivanje vremena krvarenja uglavnom se danas koristi metoda po Djuku a normalne vrednosti vremena krvarenja se kreću 60-180 sec.
Šta je vreme koagulacije i zašto se radi ?
Vreme koagulacije je vrsta testa kojom se procenjuje potrebno vreme za stvaranje krvnog ugruška tj. aktivaciju procesa koagulacije.Predstavlja vreme od momenta uzimanja krvi do momenta njenog zgrušavanja i zavisi od svih faza koagulacije krvi. Izmereno vreme se izražava u sec (sekundama). Normalne vrednosti vremena krvarenja se kreću 240-600 sec.
(PT) Protrombinsko vreme
Protrombin je glikoprotein koji se sintetiše i skladišti u jetri. Naziva se i drugi faktor koagulacije (FII).
Šta je apTT?
(aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme)
Određivanje apTT-a predstavlja skrining test unutrašnjeg puta koagulacije.
Šta je fibrinogen?
Fibrinogen je je protein krvne plazme koji se proizvodi u jetri.
Šta je koagulacija?
Koagulacija tj. hemostaza je fiziološki proces kojim se zaustavlja krvarenje na mestu povrede krvnog suda i predstavlja kompleksni mehanizam u kojem učestvuju: trombociti, krvni sudovi i plazmatski proteini. Svi činioci ovog procesa su neaktivni i aktiviraju se samo po potrebi, kaskadnim mehanizmom. Po kaskadnoj teoriji postoje tri puta koagulacije:
- spoljašnji
- unutrašnji
- zajednički
Čitav proces se odvija u četiri faze:
- Vaskularna faza
- Trombocitna faza
- Faza koagulacije krvi
- Fibrinoliza
Sve se odigrava u cilju zaustavljanja krvarenja i stvaranje krvnog ugruška. Nastali krvni ugrušak se nalazi samo na mestu povrede krvnog suda i ne širi se na okolinu a to je regulisano inhibitornim faktorima, od kojih je najznačajniji Antotrombin III.
Kod zdravih ljudi postoji ravnoteža između prokoagulantnih i antikoagulantnih činioca hemostaze i pod normalnim okolnostima, ovaj sistem je uravnotežen u korist antikoagulacije. Ukoliko je pojačana funkcija koagulacionih faktora to ima za posledicu pojavu tromboze a nedostatak istih pojavu hemoragijskog poremećaja. Kombinovani poremećaj (nekih faktora ima manje a nekih više ) dovodi do trombo-hemoragijskog poremećaja.
Laboratorijski testovi koji služe za proveru koagulacionog statusa su:
– testovi primarne hemostaze (broj trombocita, periferni razmaz krvi, vreme
krvarenja i koagulacije)
– screening testovi za proveru koagualacionog statusa/poremećaja koagulacije (PT,
aptt, TT, fibrinogen)
– specijalni testovi koji su indikovani na osnovu rezultata screening testova (faktori
koagulacije, inhibitori koagulacije kao testovi koji otkrivaju poremećaje fibrinolize)
| Analiza |
Jedinica | Referentni opseg |
|---|---|---|
| Vreme krvarenja | sec | 60 - 180 |
| Vreme koagulacije | sec | 240 - 600 |
| Protrombinsko vreme (PT) ZDRAVE OSOBE |
% | 70 - 120 |
| INR | 0.70 - 1,30 | |
| Protrombinsko vreme (PT) ZA PACIJENTE NA ORALNOJ ANTIKOAGULANTNOJ TERAPIJI |
% | 18 - 42 |
| INR | 2,00 - 4,50 | |
| Fibrinogen | g/l | 1,80 – 4,50 |
| apTT | sec | 25,0 – 38,0 |
Neparno 10