Kada kažemo Kandida uglavnom mislimo na Candidu albicans, jednu od 20 identifikovanih vrsta Candide prisutnih kod čoveka. Ova vrsta gljivice je prirodan stanovnik kože i sluzokože i ima veoma značajnu ulogu – sprečavanje vezivanja patogenih mikroorganizama. Bezopasna je sve dok je pod kontrolom našeg imunog sistema (i bakterija koje su deo naše mikrobiote).
Šta je kandidijaza?
U određenim slučajevima je upravo ova gljivica uzročnik gljivične infekcije koju nazivamo kandidijaza. Različiti faktori mogu pogodovati rastu ove gljivice i dovesti do razvoja infekcije: genetski, imunološki, endokrini i dr. Kandidijaza je uporna, dosadna gljivična infekcija koja može biti:
- površna (koža, nokat, sluznica)
- duboka (zahvaćeni unutražnji organi i/ili krv)
Simptomi infekcije Kandidom
Promene su najčešće na koži, noktima, sluznici usne duplje, vagini i crevima a odlikuje ih:
- svrab
- crvenilo
- prekrivenost belim naslagama
Kandidijaza je obično perzistentna, ponavlja se i pored primenjene terapije i zahteva dugotrajnije lečenje.
Kako se dobija kandidijaza
U svakom slučaju, izostanak imunog odgovora organizma kao i poremećaj ravnoteže bakterija u organizmu (kao što je smanjenje broja „dobrih“ bakterija koje normalno obitavaju u crevima) jesu faktori rizika za kandidijazu.
Kako pobediti Kandidu?
Promena životnog stila i navika je ključna u ovom slučaju. Pre svega se misli na ishranu (smanjiti unos slatke i kisele hrane) i ne koristiti antibiotike ukoliko to nije zaista neophodno. Ukoliko je osoba podložna kandidijazi a u situaciji je da mora da koristi antibiotik onda se istovremeno prepisuje i odgovarajući antimikotik. Kod upornih gljivičnih infekcija, posavetovati se sa lekarem, uraditi mikološki pregled odgovarajućeg uzorka sa antmikogramom a na osnovu dobijenih rezultata lekar će moći da prepiše odgovarajuću terapiju. Za neke vrste kandidijaza je potrebno strpljenje, vreme i disciplina u poštovanju životnih navika samog pacijenta.