Perianalni otisak

Šta je perianalni otisak?

Perianalni otisak je metoda koja se rutinski i svakodnevno radi u cilju dijagnostike infekcije parazitskom glistom koju nazivamo mala dečja glista (lat. Enterobius vermicularis).

Šta je mala dečja glista (lat. Enterobius vermicularis) ?

Male dečije gliste u su najzastupljenije među decom. Kad kažemo mala dečja glista to ne znači da se ovaj parazit može naći samo kod dece već se može naći i kod odraslih osoba. Izgledaju kao mali valjkasti crvići, beličaste boje koji podsećaju na končiće. Ženke su duge od 8 do 13 mm a mužjaci od 3 do 5 mm. Pokretni su i mogu se uočiti u stolici deteta ili prilikom brisanja nakon defekacije kada je u pitanju malo dete.

Kako se dobija mala dečija glista ?

Deca se uglavnom inficiraju preko prljavih ruku, igrajući se u parkiću, pesku ili travi. Paraziti u ovakvom okruženju ležu svoja jajašca, a najkritičnije doba za zarazu je proleće obzirom da je ovo period njihovog razmnožavanja, a deca su često napolju. Do infekcije takođe može doći kroz neoprano voće ili stavljem u usta inficiranih predmeta. Zbog toga se kaže da se prenosi oralno – fekalnim putem. Kada jajašca dospeju u organizam iz njih se razvijaju crvići i nastanjuju u tankom i debelom crevu. Ženke polažu jaja izvan creva, blizu analnog otvora.

Kada i zašto se radi perianalni otisak?

Najčešći simptom je svrab i peckanje u predelu analne regije što je posledica prisustva male dečija gliste (lat. Enterobius vermicularis). Polaganje jajašca i kretanje izleglih crvića kod deteta izaziva svrab i neprijatnost. Zato je češanje guze najočitiji simptom prisustva gliste kod dece. Nekada infekcija može proći i bez očiglednih simptoma, kao što je svrab. Simptomi mogu biti i bolovi u stomaku, a dete može biti i uznemireno, plačljivo, sa čestim buđenjima tokom noći. Ovo posebno važi za malu decu koja ne mogu roditeljima jasno objasniti šta ih tačno muči. Perianalni otisak se radi, osim kada su prisutni očigledni simptomi, u slučajevima kada je osoba u direktnom kontaktu sa osobom kod koje je dijagnostikovano prisustvo male dečije gliste ( inficirana osoba u porodici ili kolektivu).

Koji su izvori zaraze malom dečijom glistom ?

Male dečije gliste najčešće se javljaju kod dece predškolskog uzrasta zato što stavljaju ruke i različite predmete u usta i igraju se na potencijalno rizičnim površinama za zarazu, kao što su parkići i pesak. Prenose se takođe putem zajedničke posteljine. Gliste se naravno mogu javiti i kod dece školskog uzrasta, najčešće kod one dece koja se bave sportom na otvorenom terenu, odnosno na travi, a infekcije nisu pošteđeni ni odrasli, kojima neretko deca prenesu gliste.

Kako se leči infekcija malom dečijom glistom?

Nakon odrađenog perianalnog otiska i dobijenog pozitivnog rezultata treba se javiti svom ordinirajućem lekaru. Lečenje ordinira lekar i uključuje sve članove porodice odnosno domaćinstva. Prilikom lečenja, neophodna je pojačana higijena svih ukućana. Često pranje ruku je obavezno a sve površine moraju biti dezinfikovane, kao i peškiri i posteljina. Dok traje lečenje, dete bi trebalo izmestiti iz kolektiva, odnosno vrtića ili škole. Par dana nakon terapije poželjno je ponovo uraditi perianalni otisak kako bi bili u potpunosti sigurni da je terapija bila uspešna.

Kako se uzima perianalni otisak?

Perianalni otisak se uzorkuje u laboratoriji od strane stručnog osoblja. Uzima se otisak pomoću providne lepljive trake sa analne regije i posmatra pod mikroskopom. Ukoliko se u laboratoriju šalje već uzet perianalni otisak na mikroskopskoj pločici, isti poslati u kutiji za mikroskopske pločice, zaštićen od mehaničkog stresa, svetlosti i ostalih spoljašnjih uticaja i doneti ga u roku od 24h.

Priprema i postupak uzimanja uzorka:

perianalni otisak uzima se ujutru, odmah nakon buđenja
pre uzimanja perianalnog otiska ne sprovode se higijenske mere pranja analnog područja jer se na taj način mogu ukloniti jajašca parazita prilepljena na kožu
veče pre nakon toalete (tuširanja) ne stavljati ništa (puder, kremu, mast)
lepljivu traku nalepiti preko perianalnih nabora uz blago pritiskanje
lepljivu traku zatim skinuti i zalepiti preko mikroskopske pločice, izbegavajući stvaranje mehurića, nastojeći da površina trake bude što ravnija
mikroskopsku pločicu sa lepljivom trakom zamotati u papir i dostaviti u laboratoriju (Mikroskopska pločica može se zatražiti u laboratoriji)