Polidipsija je povremeno ili hronično uzimanje vode. Polidipsija je simptom koji opisuje pojačan osećaj žeđi. Polidipsija se često javlja kao jedna od ranih simptoma šećerne bolesti. Može biti i uzrokovana promenom osmolalnost ekstracelularne tečnosti ljudskog tela, hipokalemijom ili smanjenjem volumena krvi.
Polidipsija – Da li voda može biti štetna?
Svakodnevni unos vode u adekvatnim količinama je prekopotreban za funkcionisanje našeg organizma, jer se ljudski organizam sastoji od 70% vode. Dnevne potrebe za vodom se razlikuju zbog pola, uzrasta, bavljenja fizičkom aktivnošću, stanja organizma, spoljne temperature i dr. faktora. Mnogi ni ne pomišljaju da unos vode može biti na bilo koji način štetan. Ali, da li je to zaista tako?
Šta je polidipsija?
Povremeno ili hronično uzimanje velike količine vode se naziva polidipsija. U literaturi se spominje i pod drugim nazivom – PIP sindrom. Javlja se usled:
- pojačanog osećaja žeđi ( što može biti jedan od prvih simptoma šećerne bolesti a može biti izazvan smanjenjem volumena krvi, promenom osmolalnosti vanćelijskih tečnosti, hipokalemijom).
- kod osoba koje uzimaju velike količine vode radi gubitka telesne težine ili čišćenja organizma,
- kod hroničnih psihijatrijskih bolesnika.
Šta je hiperhidratacija?
Prekomerno unošenje vode u organizam dovodi do hiperhidratacije tj. do intoksikacije vodom (trovanje vodom) i njene posledice mogu biti fatalne. Usled prisustva velike količine vode u organizmu, dolazi do bubrenja ćelija a tečna faza krvi će se razblažiti, kao i vanćelijski prostor.
To dovodi do smanjenja koncentracije elektrolita (joni kalijuma i natrijuma) u krvi, što je rizično za organizam i može imati fatalni ishod.
Posledice hiperhidratacije tj. trovanja vodom
- hipertenzija (povišen krvni pritisak)
- javljaju se edemi (otoci) na rukama i nogama
- može doći do pojave edema na plućima pa se javlja otežano disanje (dispneja), koje može da prouzrokuje nakupljanje tečnosti u plućima
- može doći do pojave edema na mozgu, usled čega se povećava intrakranijalni pritisak te se javljaju glavobolje, povraćanje, slabost u mišićima, konfuzija i dr.
Dijagnozu uspostavlja lekar na osnovu kliničke slike, pregleda i laboratorijkih analiza. U tom slučaju, parametar koji je bitan (osim elektrolita) je hematokrit ( Ht ili Htc) a predstavlja procenat krvi koji čine crvena krvna zrnca (eritrociti). Lečenje se odvija isključivo pod kontrolom lekara jer se u tu svrhu koriste sredstva za izbacivanje tečnosti iz organizma ( diuretici ), čija primena može takođe da dovede do disbalansa elektrolita.
Za više informacija obratite se svom lekaru
Neparno 10