Vitamin K je liposolubilni vitamin (rastvara se u mastima). Vitamin K je poznat kao koagulacijski (od tuda i ono K u nazivu), odnosno antihemoragični vitamin, jer ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Nedostatak ovog vitamina može rezultirati raznim hemoragičnim bolestima.
U kom obliku se vitamin K može naći?
U prirodi se javlja u dva oblika:
- K1 (filohinon), koji je biljnog porekla i
- K2 ( menahinon), koji je bakterijskog porekla i stvaraju ga bakterije u tankom crevu.
Osim ove dve forme vitamina K postoje i neki sintetički analozi i većina njih potiče iz K3 (menandion), kao što su K4 i K5.
Zbog čega je vitamin K bitan?
Ima vrlo značajnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi tj. procesu koagulacije pa otuda i njegov naziv vitamin K (koagulacijski vitamin). Kaže se da je antihemoragijski faktor i njegov nedostatak može dovesti do raznih hemoragijskih oboljenja. Dokazano je da neophodan za sintezu faktora koagulacije: II, VII, IX i X. U nedostatku vitamina K dolazi do poremećaja procesa koagulacije i problema kako zaustaviti krvarenje. Osim antihemoragijske uloge, bitan je za očuvanje zdravlja kostiju jer nastanak proteina osteokalcina, koji je regulator mineralizacije kostiju, takodje zavisi od vitamina K.
Vitamin K – Preporučene dnevne količine vitamina K
Potreban dnevni unos vitamina K nije precizno definisan. Kod odraslih osoba kreće se 200-300 µg.
Nedostatak vitamina K (hipovitaminoza)
Najčešće se javlja kod novorođenčadi jer se kod njih još nije razvila intestinalna bakterijska flora. Kod odraslih zdravih osoba se hipovitamonoza retko javlja jer se vitamin K neprestano sintetiše u gastrointestinalnom traktu. Može se javiti kod osoba kod kojih dolazi do povišene apsorpcije masti u crevima a kako je vitamin K rastvoran u mastima, on se apsorbuje zajedno sa njima. Takođe, nedostatak se može javiti kod osoba kod kojih postoji nedostatak žuči ( zbog bolesti jetre ili opstrukcije žučnih kanala).
Posledica nedostatka vitamina K je snižena koncentracija jednog proteina u krvi, veoma bitnog za proces zgrušavanja krvi a koji se naziva protrombin. Sama pojava se naziva hiperprotrombinemija. Obzirom da je proces koagulcaje poremećen, može doći do krvarenja na izuzetno male traume, pojava modrica i hematoma, krvarenje bilo kog organa ili tkiva u telu, produžen menstrualni ciklus i sl.
Višak vitamina K (hipervitaminoza)
Upotreba velikih doza prirodnih formi vitamina K ne prouzrokuje neželjene efekte i nije registrovana njihova toksičnost. Međutim, upotreba sintetičkih formi (menandion) može izazvati pojavu Heinzovih telašaca ( inkluzija eritrocitne citoplazme ) i dovesti do pojave hemolitičke anemije.
Vitamin K – Hrana bogata vitaminom K
Određene vrste hrane su bogate vitaminom K. Tu spadaju: zeleno lisnato povrće ( spanać, zelena salata, brokoli, blitva, kelj, kupus, karfiol, prokelj i sl. ), džigerica, grašak, soja, riblje ulje, zeleni čaj i dr.
Preporuka za pacijente na oralnoj antikoagulantnoj terapji
Antikoagulantni lekovi kao što su Farin, Sintrom, Pelentan, Syncoumar se uzimaju oralno (na usta) da bi sprečili zgrušavanje krvi. Ove lekove treba uzimati tačno kako je propisano, a njihov efekat redovno pratiti odgovarajućim laboratorijskim analizama krvi ( INR- Internatonal normalized ratio, odnosno PT – prothrombin time).
Unosom hrane bogate vitaminom K može se uticati na vrednosti INR-a tj. protrombinskog vremena (PT). Bitno je održavati sadržaj vitamina K stalnim. Hranu koja je bogata vitaminom K ne treba izbegavati ili potpuno ukinuti njen unos. Potrebno je koristiti je umereno, u približno istim količinama. Na taj način neće dolaziti do naglih promena u koncentraciji vitamina K a samim tim INR će se kretati u preporučenom opsegu.
Neparno 10