Urinokultura – analiza

Urinokultura je laboratorijski test koji, zajedno sa fizičko hemijskim pregledom urina, čini kompletan pregled urina. Predstavlja mikrobiološko ispitivanje urina i izvodi se tako to se uzorak urina kultiviše u laboratoriji (zasejava se na određene hranljive podloge i inkubira određeno vreme). Porast mikroorganizama na podlogama nakon inkubacije koristi se za otkrivanje i identifikaciju bakterija u uzorku urina, koje mogu biti uzročnici urinarnih infekcija. Osim detekcije i identifikacije bakterija ovim pregledom se vrši procena broja bakterija a rezultat izražava kao broj poraslih bakterijskih kolonija u mililitru urina (CFU/mL). Još jedan važan aspekt urinokulture kao analize je određivanje osetljivosti na antibiotike što je od presudnog značaja za izbor najučinkovitijeg antibiotika za lečenje urinarne infekcije. Urinokultura kao laboratorijski test predstavlja zlatni standard kod komplikovanih ili učestalih urinarnih infekcija a rezultati urinokulture nam daju mogućnost da lečenje bude ciljano i uspešno.

Simptomi koji ukazuju da je potrebno uraditi urinokulturu

Urinokulturu je potrebno uraditi ukoliko rezultati opšteg pregleda urina ukazuju na to i/ili ukoliko postoje simptomi urinarne infekcije kod pacijenta. Neki od simptoma urinarne infekcije su:

• bol ili peckanje prilikom mokrenja
• učestalo mokrenje
• bol u donjem delu stomaka
• temperatura
• mutan urin ili neugodan miris urina

Priprema pacijenta za davanje uzorka za urinokulturu

Izuzetno je važno pravilno uzeti uzorak urina za urinokulturu kao i transportovati ga pravilno. Reprezentativni uzorak je srednji mlaz prvog jutarnjeg urina (sve nakon 5h ujutru se smatra jutarnjim urinom). Ukoliko postoji potreba (simptomi akutne urinarne infekcije) moguće je uraditi urinokulturu iz spontanog urina (a ne jutarnjeg) ukoliko je prošlo najmanje 3-4h od poslednjeg izmokravanja. Sterilnu bočicu za urinokulturu možete nabaviti u apoteci ili zatražiti od osoblja na prijemnom pultu laboratorije BioDiagnostica. Pre mokrenja uraditi toaletu urogenitalne regije toplom vodom i sapunom, bez brisanja. Sterilnu bočicu za urinokulturu pažljivo otvoriti a poklopac bočice odložiti okrenut unutrašnjom stranom prema gore vodeći računa da istu, unutrašnju stranu ne dodirnemo tj. da ne izvršimo kontaminaciju bočice a time i uzorka. Prvi mlaz urina izmokriti a u sterilnu bočicu hvatati naredni (srednji) mlaz. Potom pažljivo zatvoriti bočicu i transportovati u laboratoriju što je pre moguće (u toku 2h). Ukoliko iz određenih razloga nije moguće uzorak odmah dostaviti laboratoriji potrebno je odložiti ga na hladno (temperatura frižidera) kako bi se sprečilo eventualno razmnožavanje bakterija.

Davanje uzorka urina iz katetera na urinokulturu

Kod pacijenata kojima je plasiran urinski katater uzorak urina za urinokulturu se uzima nakon zamene urinskog katetara. Nakon plasiranja novog katetera i kratkotrajnog pražnjenja bešike, novi kateter treba zatvoriti i bešiku prestati prazniti naredna 3-4 sata. Zatim, prilikom ispuštanja urina, uhvatiti srednji mlaz urina u sterilnu posudicu i uzorak dostaviti u laboratoriju što pre, u naredna 2 sata. Veoma je bitno da se naglasi prilikom predaje urina na analizu da se radi o urinu iz urinskog katetera (!). Svako odstupanje od pravilnog uzorkovanja kateter urina ima za posledicu netačan rezultat a vrlo često i rezultat koji se ne može pravilno interpretirati.

Davanje uzorka urina kod dece sa pelenama

Kod dece koja nose pelene uzorak urina za urinokulturu se može uzeti pomoću pedijatrijske urinske kesice, koja se nabavlja u apotekama. Kao i kod odraslih, potrebno je oprati urogenitalnu regiju sapunom i vodom a kod dečaka dodatno povući kožicu polnog organa na gore, dobro isprati i posušiti mesto čistom tkaninom. Zatim pričvrstiti pedijatrijsku kesicu (po uputstvu proizvođača) i proveravati da li se dete izmokrilo. Uzorak urina dostaviti laboratoriji bez presipanja, u urinskoj kesi u toku 2h od uzimanja uzorka.

Antibiogram-izrada i značaj

Ukoliko postoji porast bakterija na hranljivim podlogama uzima se uzorak tih bakterijskih kolonija i izlaže se dejstvu različitih antibiotika u obliku diskova na hranljivim podlogama. Nakon određenog vremena očitavaju se rezistencije tj. zone inhibicije oko svakog pomenutog antibiotičkog diska. Veličina zone pokazuje osetljivost bakterija na određeni antibiotik (što je zona inhibicije veća veća je osetljivost). Trebalo bi napomenuti da postoje i tzv. urođene rezistencije tj. da se zna da su određene bakterije urođeno rezistentne na određenu vrstu antibiotika a prema protokolu dobre laboratorijske prakse takvi antibiotici se izveštavaju kao rezistentni (R) na antibiogram listi. Sve navedeno je jasno definisano važećim EUCAST—om (European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing). Upravo ovaj proces jeste izrada antibiograma, liste antibiotika koja je sastavni deo rezultata urinokulture ukoliko postoji porast. Dejstvo antibiotika se izveštava kao S-senzitivni tj. oni koji deluju, I- oni koji deluju pri povišenoj izloženosti i R- rezistentni , oni koji ne bi delovali. U slučajevima kada se radi o visoko rezistentnom soju antibiogram lista se širi tj. radi se prošireni antibiogram. Rezultati antibiograma pomažu kliničarima da odaberu najprikladniji antibiotik posebno u slučajevima gdje postoji otpornost bakterija na standardne antibiotike a sve je značaj veći jer živimo u vremenu sve izraženije antibiotske rezistencije.

Koliko dugo sme stajati urin za urinokulturu?

Urin bi trebalo dostaviti laboratoriji u roku od 2h od uzimanja uzorka ( ako se čuva na sobnoj temperaturi). Ukoliko to nije moguće potrebno je čuvati uzorak urina na temperaturi frižidera ( 2-8°C). Tako uskladišten uzorak je stabilan više sati. Uzorak ne treba zamrzavati.

Da li upotreba antibiotika utiče na rezultate urinokulture?

Odgovor je DA! Ukoliko je pacijent na terapiji antibioticima u trenutku kada daje uzorak urina na urinokulturu mogu se očekivati sledeće posledice:

• Usporen/smanjenje bakterija na hranljivim podlogama
• Izmenjena rezistencija na antibiotike

Kako bi rezultati urinokulture bili tačni i pouzdani neophodno je da prođe određeni period nakon antibiotske terapije. Ako iz bilo kog razloga to nije moguće ordinarujići lekar mora biti informisan o terapiji koja je u toku (ili koja je završena).

Koliko vremena mora proći od poslednje doze antibiotika za urinokulturu?

Najčešće je potrebno da prođe 7 dana od poslednje terapijske doze. Međutim, trebalo bi napomenuti da vremenski period od prestanka terapije do davanja urina na urinokulturu može da varira u zavisnosti od vrste antibiotika, doze i same dužine terapije. Svakako je potrebno da prođe onoliko vremena koliko je potrebno kako ne bi dobili lažno negativne rezultate tj. da ne usporavaju rast bakterija na hranljivoj podlozi.

Koliko se čeka na rezultate urinokulture?

Vreme izdavanja rezultata urinokulture se standardno čeka 1-3 dana nakon predaje uzorka urina. Prvi dan se uzorak urina zasejava na hranljive podloge i počinje se s inkubacijom kako bi se omogućio rast bakterija. Nakon toga, ukoliko postoji porast vrši se presejavnje, identifikacija i kvantifikacija bakterija. U određenim slučajevima laboratorija može izdati preliminarne rezultate što može biti od značaja ordinirajućem lekaru zbog blagovremene reakcije.

Tumačenje rezultata

Tumačenje rezultata se uvek vrši u skladu sa kliničkom slikom pacijenta. Za uspostavljanje dijagnoze urinarne infekcije smatra se da je broj veći od 10⁵CFU/mL (100,000 kolonija po mililitru) znak značajne infekcije. Ipak, pacijenti mogu imati tegobe i simptome urinarne infekcije i pri manjem broju bakterija (10³ili 10⁴CFU/mL ) i obrnuto.

Uredan nalaz urinokulture a u sedimentu je nađeno dosta bakterija ?

Postoje situacije u praksi koje su na prvi pogled zbunjujuće. Moguće je da se prilikom opšteg pregleda urina nađu bakterije u sedimentu a da nalaz urinokulture bude uredan (bez porasta). Ovakva situacija je najčešće posledica:

• upotrebe antibiotika tj. pacijent je na antibiotskoj terapiji u trenutku davanja uzorka urina (antibiotik inhibira rast bakterija na hranljivim podlogama a mikroskopskim pregledom sedimenta urina bakterije su vidljive)
• kontaminacija uzorka urina (usled nepravilnog uzorkovanja može se desiti da se u sedimentu vide bakterije koje su se sprale sa kože/sluzokože u sterilnu bočicu a koje ne rastu na podlozi jer mogu biti npr. mrtve bakterije ili im uslovi rasta na hranljivim podlogana ne odgovaraju)
• Prisutne bakterije anaerobne prirode (vidljive pod mikroksopom ali ne rastu u prisustvu kiseonika te iz tog razloga ne rastu na hranljivim podlogama)
  Najvažnije je da se, ukoliko dođe do neslaganja između nalaza sedimenta i urinokulture, obavesti lekar, koji će na osnovu kliničke slike pacijenta odabrati terapiju ili dati preporuku za ponavljanje testova.