Insulin

Šta je insulin?

Insulin je hormon koji omogućuje organizmu da koristi šećer (glukozu) za energiju. Ukoliko pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili organizam ne koristi insulin pravilno, to ima za posledicu visoku koncentraciju šećera u krvi (hiperglikemija) i može dovesti do pojave dijabetesa.

Kako nastaje insulin?

Insulin se luči u pankreasu (gušternjača), preciznije, beta ćelije u pankreasu sekretuju ovaj hormon. Sekrecija insulina se prvenstveno odvija kao odgovor na povišene koncentracije glukoze u krvi. Osim povišene koncentracije šećera u krvi sekreciju insulina stimulišu ukusi hrane, povišene koncetracije molekula goriva u krvi (aminokiseline i masne kiseline), nervna stimulacija. Insulin se direktno oslobađa u krvotok gde dolazi do izražaja njegova funkcija.

Uloga i značaj insulina

Kada dospe u krvotok insulin signalizira ćelijama u organizmu da apsorbuje šećer iz krvotoka i koristi ga za energiju. Insulin takođe pomaže u ravnoteži nivoa glukoze u krvi. Kada je u organizmu previše glukoze, insulin govori vašem telu da uskladišti preostalu glukozu u vašoj jetri koja se ne oslobađa sve dok se nivo glukoze u krvi ne smanji. Pad koncentracije šećera u krvi se događa između obroka ili kada je organizam pod stresom npr. Zatim insulin prenosi glukozu iz vaše krvi u sve ćelije organizma. Osim toga, insulin takođe sprečava iskorišćavanje masti kao izvora energije. U nedostatku insulina ili u uslovima kada je insulin nizak, ćelije ne preuzimaju glukozu i tek tada telo počinje da koristi masti kao izvor energije.

Šta se dešava kada nema dovoljno insulina?

Bez dovoljno insulina, glukoza ne može da uđe u vaše ćelije i umesto toga se nakuplja u vašoj krvi. To dovodi do visokog šećera u krvi i dijabetesa. Potpuni nedostatak insulina tokom dužeg vremena dovodi do komplikacije opasne po život zvane DKA (ketoacidoza povezana sa dijabetesom).

Postoje dva glavna tipa dijabetesa: tip 1 i tip 2
Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest, telo ne može pravilno da proizvodi insulin usled oštećenja ćelija pankreasa. Nedostatak prirodnog insulina se nadomešćuje sintetskim insulinom. Može se razviti u odrasloj dobi mada se javlja češće kod mladih ljudi.
Dijabetesa tipa 2 se može javiti u bilo kojoj dobi. Posledica je prekomerne proizvodnje insulina usled stečene rezistencije na insulin. Posle dužeg vremena ove prekomerne proizvodnje, ćelije koje proizvode insulin u pankreasu stradaju.
Insulinska rezistencija je drugi glavni uzrok dijabetesa. Ovo se dešava kada ćelije u mišićima, masti i jetri ne reaguju kako bi trebalo na insulin. Dugotrajna insulinska rezistencija ima za posledicu stanja kao što su:

1. Predijabetes: Predijabetes se dešava kada imate povišen nivo šećera u krvi (hiperglikemija) ali oni nisu dovoljno visoki da bi se smatrali dijabetesom
2. Dijabetes tipa 2
3. Gestacijski dijabetes: Ovo stanje se može razviti tokom trudnoće. Istraživanja ukazuju na to da placenta oslobađa hormone koji izazivaju insulinsku rezistenciju. Ako vaš pankreas ne može da prevaziđe ovaj otpor, to dovodi do gestacionog dijabetesa a obično ovo stanje nestaje nakon porođaja
4. MODI je genetski oblik dijabetesa. Naziva se i monogeni dijabetes a nastaje usled nasledne genetske mutacije (promene)

Da li insulin snižava ili podiže šećer u krvi?

Insulin snižava nivo šećera u krvi. Glukagon (drugi hormon) ga prirodno podiže. Insulin i glukagon zajedno imaju zadatak da uravnoteže nivo šećera u krvi kako bi ga održao u zdravom opsegu.

Koji su normalni nivoi insulina?

Svaki organizam je različit kao i njegove potrebe. Više faktora utiče na nivo insulina:

• Vrsta i količina hrane (hrana bogata ugljenim hidratima) koju jedete
• Kada i koliko često jedete
• Nivo fizičke aktivnosti
• Da li ste bolesni ili pod stresom
• Da li ste budni ili spavate
• Uticaj hormona i lekova (npr. kortikosteroidi)

Očekivane vrednosti jutarnjeg insulina nakon noćnog gladovanja u trajanju od 12h („natašte”):

Preporučeni opseg je dao proizvođač testa, Roche Diagnostics, metodom ECLIA. U praksi se osim rutinkog testiranja – određivanje šećera i insulina u krvi radi test opterećenja glukozom (OGTT), kako bi se dobilo više informacija o metabolizmu šećera i insulinskoj rezistenciji.