Helicobacter pylori je spiralni, gram negativni patogen koji izaziva hronični gastritis i odgovoran je za većinu čireva na dvanaestopalačnom crevu. Infekcija ovom bakterijom je glavni faktor rizika za razvoj želudačnog adenokarcinoma i želudačnog limfoma tipa MALT (Mucosa associated lymphoid tissue – MALT).
Nedavne studije pokazuju da Helicobacter pylori ima svoje učešće u patogenezi i drugih bolesti, poput gastroezofagealni refluksa, koronarnih bolesti, anemija izazvanih nedostatkom gvožđa, reumatskih bolesti, nekih dermatoloških bolesti itd.
Helicobacter Pylori – Faktori rizika
Izvor infekcije je čovek, trasa prenosa je fekalno-oralni i oralno-oralni. Bakterija je izolovana iz fekalija, pljuvačke i zubnog kamenca zaraženih ljudi. Kada dospe u želudac izaziva promene u želucu i duodenumu (prvi deo tankog creva). Bakterija napada zaštitno tkivo koje oblaže želudac, što dovodi do oslobađanja određenih enzima i toksina. Ti enzimi i toksini mogu direktno ili indirektno da oštete ćelije želuca i duodenuma. To uzrokuje hroničnu inflamaciju zidova želuca (gastritis) ili duodenuma (duodenitis).
Helicobacter pylori je najčešća infekcija u svetu a njena rasprostranjenost je usko povezana sa socijalno ekonomskim standardom i starošću. Najveća učestalost je zabeležena u zemljama u razvoju, gde je kolonizovala od 70 % do 90 % populacije i to većinu pre nego što napuni 10 godina života. Nasuprot tome, u razvijenim zemljama učestalost kolonizacije je relativno niska u detinjstvu ali dostiže oko 45 % kod starijih osoba.
Helicobacter Pylori simptomi
Najčešći simptomi su:
- gorušica
- nadutost stomaka
- mučnina
- povraćanje
- bolovi u stomaku, želucu
- otežano varenje hrane
- gubtak apetita a samim tim i gubitak kilograma
- pojava krvi u stolici
- umor
- nesanica
- promene na koži
Medjutim, kod velikog broja inficiranih ljudi ova vrsta infekcije prolazi bez simptoma. Samo mali broj ljudi dobije simptomatični gastritis, čir i ređe, rak želuca. Postavlja se pitanje zašto kod nekih ljudi infekcija napreduje do gastritisa, čira, raka i drugih duodenalnih bolesti a kod nekih ne?
Čini se da zavisi, sa jedne strane, od ekoloških okolnosti, od faktora samog domaćina (čoveka) kao i od samih bakterija tj. faktora vezanih za virulentnost bakterija.
Dijagnoza
Postoji nekoliko neinvazivnih laboratorijskih tehnika kojima se potvrdjuje prisustvo Helicobacter pylori i to su:
Test iz krvi – detekcija i kvantifikacija specifičnih antitela (vrsta proteina) iz krvi, IgA i IgG koje imuni sistem proizvodi kako odgovor na infekciju Helicobacter pylori bakterijom
Test iz fecesa – detekcija prisustva antigena Helicobacter Pylori u fecesu (stolici)
Izdisajni test na ureazu
Najčešće se koriste neinvazivni testovi, posebno serološki (iz krvi) i detekcija antigena u fecesu.
Ukoliko je nekom od gore navedenih testova potvrdjena Helicobacter pylori infekcija, pacijent treba da se podvrgne terapiji koja obično podrazumeva upotrebu nekoliko lekova istovremeno.
Većina pacijenata je izlečena nakon jedne do dve nedelje. Nakon završetka terapije obično se sprovodi test stolice ili izdisajni test na ureazu. Time se proverava da li je terapija bila uspešna.
Za više informacija obratite se svom lekaru
Neparno 10