Kortizol

Kortizol je hormon koji se luči u kori nadbubrežne žlezde. Obzirom da učestvuje u odgovoru organizma na stres označavaju ga i kao „ hormon stresa“. Predstavlja preko 80 % od ukupne koncentracije svih 17 hidroksi-kortikosteroida u krvi. Najveći deo kortizola u krvi se nalazi vezan za transkortin (kortikosteroid-vezujući globulin, CBG) i albumin (oko 90 %). Ovim mehanizmom vezivanja je sprečena mogućnost njegove inhibicije prilikom filtriranja u bubrezima ili u jetri, u procesu konjugacije. Koncentracija kortizola u krvi koju dobijamo kao rezultat je koncentracija slobodnog kortizola. Određivanje kortizola je veoma značajno jer se dobijaju nepohodne informacije za procenu stanja i funkcije nadbubrega, hipofize i hipotalamusa.

Sinteza kortizola i njegovo oslobađanje je regulisano hormonom kortikotropinom, (ACTH ) posredstvom negativne povratne sprege. Kako raste nivo slobodnog , nevezanog, kortizola u krvi smanjuje se sekrecija ACTH i obrnuto, kada je koncentracija kortizola u krvi niska povećava se koncentracija ACTH i time se stimuliše korteks bubrega sve dok koncentracija kortizola ne dostigne normalnu vrednost.

Veoma je bitno naglasiti da se nivo kortizola u toku dana menja. Tačnije, i kortizol i ACTH podležu diuralnim varijacijama. U ranim jutarnjim satima počinju da rastu koncentracije kortizola i ACTH i dostižu svoj maksimum između 6 i 8h, nakon čega opadaju do najniže vrednosti period rane večeri do ponoći). U praksi se često određuju koncentracije jutarnjeg kortizola (u 8h) i večernjeg tj. popodnevnog kortizola (16h – 18h), tzv. status kortizola. Poremećaj ritma spavanja i budnosti može da utiče na ritam sekrecije.

Povišene vrednosti kortizola u krvi se javljaju kod:

• Kušingovog sindroma (Cushing sindrome)
• Usled prekomerne sekrecije proizvodnje ACTH
• Kao dugotrajnog stresa
• Kod alkoholizma
• Kod endogene depresije
• Kod hroničnih sistemskih oboljenja
• Kod terapija estrogenima
• U trudnoći
• Kod prekomerne telesne težine

Snižene vrednosti kortizola u krvi se javljaju kod:

• Primarne i sekundarne insuficijencije nadbubrežne žlezde

Kortizol ima brojne značajne uloge u organizmu. Neophodan je za upravljanje cirkadijalnim ritmom ( ciklus spavanja i budnosti ), utiče na metabolizam šećera, ima ulogu u imunološkom odgovoru organizma i procesima inflamacije. Stoga je veoma bitno da se njegova koncentracija u krvi održava u normalnom opsegu.

U današnje vreme se sve više obraća pažnja na uticaj ubrzanog tempa života i hroničan stres kojem je čovek današnjice izložen. Kod dugotrajnog izlaganja stresogenim situacijama vrši se pojačana sekrecija svih hormona stresa, između ostalog i kortizola. Taj konstantno povišeni nivo hormona, kao odgovor oraganizma na stres, dovodi do brojnih promena u metabolizmu koje predstvljaju rizik za razna oboljenja:

• Visok krvni pritisak i drugi kardiovaskularni problemi
• Gojaznost
• Depresija
• Poremećaj sna
• Anksioznost
• Problemi sa varenjem
• Bol i napetost u mišićima
• Glavobolje
• Poremećaj koncentracije

Posebna priprema pacijenata za ovu analizu nije potrebna. Preporuka je da se određivanje prolaktina vrši u folikularnoj fazi ciklusa (od drugog do četvrtog dana ciklusa) u jutarnjim satima, nakon mirovanja u trajanju od 20 minuta pre vađenja krvi, kako bi se uzorkovanje vršilo iz stanja relaksacije.