Šta znamo o Vitaminu C ?

Šta znamo o Vitaminu C ?

Vitamin C je poznat i pod nazivom askorbinska kiselina. Pre nego što je otkriven i izolovan, dejstvo ovog vitamina se videlo prilikom lečenja bolesti pod nazivom „skorbut“. Skorbut (bolest se javlja kao posledica teškog nedostatak vitamina C) je izazivao krvarenje desni, anemiju, slabo zarastanje rana i modrice. Od svih isprobanih različitih tretmana jedino je upotreba citrusa (pomorandži i limuna) dala pozitivne rezultate na tok bolesti. Vitamin C iz citrusa je spasio tada veliki broj života. Otkriven je nakon toga, 1912. godine, a izolovan 1928. godine. Spada u grupu hidrosolubilnih vitamina (vitamina rastvorljivih u vodi). Možemo slobodno reći da je vitamin C primarni antioksidans sa brojnim značajnim ulogama u organizmu:

• Pomaže ojačanju zidova ćelilja i krvnih sudova
• Potpomaže proizvodnju hemoglobina u eritrocitima
• Pomaže apsorpciju gvožđa iz hrane unete u organizam, dakle prevencija anemije
• Presudan je za izgradnju kolagena
• Jača imunitet
• Smanjuje rizik od nastanka hroničnih kardiovaskularnih bolesti
• Pomaže održavanju dobrog pamćenja

Na koji način vitamin C ostvaruje svoju ulogu antioksidansa?

Askorbinska kiselina ↔ Dehidroaskorbinska kiselina
Otpuštanjem dva protona i dva elektrona askorbinska kiselina prelazi u dehidroaskorbinsku kiselinu. Ovaj redoks sistem je odgovoran za izraženu antioksidantnu ulogu askorbinske kiseline. U fiziološkim uslovima vitamin C može da preda jedan elektron i na taj način stabilizuje značajan broj slobodnih radikala. Askorbat štiti od oksidacije LDL proteina (lipoproteini niske gustine), učestvuje u prelaksu gvožđa u feritin, redukuje slobodne radikale poput hidroksilnog radikala, superoksidnog radikala, hipohlorne kiseline, gvožđa i regeneriše antioksidativni potencijal vitamina E tako što prenosi elektron na tokoferolski radikal.

Nedostatak vitamina

Nedostatak vitamina C se retko sreće u razvijenim zemljama mada se može naći kao posledica:

• Ishrane siromašne vitaminom C
• Pušenja (aktivnog i pasivnog)
• Zloupotrebe alkohola i droge

Ukoliko je deficit vitamina C dugotrajan mogu se javiti:

• Bolest skorbut (kod teških deficita vitamina C)
• Pege i fleke na koži (kao posledica oštećenih krvnih sudova)
• Loš imunitet
• Anemija
• Umor i malaksalost
• Oticanje i krvarenje desni
• Gubitak kose
• Odloženo zarastanje rana

Hrana bogata vitaminom C:

Optimalne dnevne doze vitamina C su 70-150 mg, a višak se izlučuje putem urina iz organizma.
Ukoliko se vrši suplementacija u vidu jakih doza ( npr. 2000-3000 mg/dnevno) može doći do predoziranja što za posledicu može imati:

• Pojavu dijareje i mučnine
• Probleme sa varenjem
• Stvaranje kamena u bubregu
• Oštećenja jetre
• Povećanu ekskrecija oksalata (jedan od metabolita vitamina C)

Vitamin C postaje hemijski nestabilan pod određenim uslovima. Razgrađuje se na temperaturi od 190 °C. Kuvanjem hrane postižemo temperaturu od 100 °C što ne uzrokuje veći raspad vitamina C, ali zato prženjem hrane postižemo temperaturu raspadanja vitamina C, a isti efekat dobijamo dužim kuvanjem hrane, tako što izlažemo askorbat duže vremena temperaturi od 100 °C. Još jedan razlog smanjenja sadržaja vitamina C u namirnicama je posledica njegove rastvorljivosti. Kako je u pitanju hidrosolubilni vitamin tj. rastvara se u vodi, zaključak je da će se rastvoriti u vodi u kojoj se kuva. Takođe, dokazano je da se vitamin C iz različitih namirnica ne rastvara podjednakom brzinom. Brokoli najduže zadržava vitamin C u poređenju sa drugim vrstama voća i/ili povrća, a sveže ubrane namirnice koje stoje u frižideru nekoliko dana ne gube značajne količine vitamina C.

Prirodni vitamin C, osim askorbinske kiseline , sadrži različite flavonoide, faktor K i rutin (vrsta složenog šećera). Kada koristimo veštački vitamin C, u organizam unosimo čistu askorbinsku kiselinu, dobijenu veštačkim putem. Iz toga se može zaključiti da je efekat prirodnog vitamina C daleko delotvorniji od veštačke askorbinske kiseline.